Рех 5
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ВИШИ СУД У ЛЕСКОВЦУ
Рех.бр.23/10
Дана 26.11.2010.годинe
Л е с к о в а ц
Виши суд у Лесковцу, у већу састављеном од Вршиоца функције Председника суда, председника већа – судије Горана Станојевића и чланова већа-судија Сузане Митровић и Жикице Нешића, у правној ствари подносиоца захтева Андрић Стојанке из Лесковца и Аранђеловић Стевана из Доњег Бријања, ради рехабилитације сада пок. Аранђеловић Михаила, бив. из Доњег Бријања, након одржане јавне седнице већа, дана 26.11.2010. године, на основу чл.4. и 5. Закона о рехабилитацији, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
УСВАЈА СЕ захтев Андрић Стојанке из Лесковца и Аранђеловић Стевана из Доњег Бријања, за рехабилитацију сада пок. Аранђеловић Михаила, бив. из Доњег Бријања, те се УТВРЂУЈЕ да су у односу на пок. Аранђеловић Михаила, бив. из Доњег Бријања, решења Среског судије за прекршаје Народног одбора среза Лесковац у Лесковцу Уп.бр. 476/62 од 05.09.1962.године и Већа за прекршаје при Државном секретаријату за унутрашње послове Уп. II бр. 4930/62 од 20.09.1962. године, ништава од тренутка доношења, као и да су ништаве све правне последице ових решења.
Рехабилитовано лице сматра се НЕОСУЂИВАНИМ.
О б р а з л о ж е њ е
Подносиоци захтева Андрић Стојанке из Лесковца и Аранђеловић Стевана из Доњег Бријања поднели је захтев за рехабилитацију свог пок. оца, Аранђеловић Михаила, бив. земљорадника из Доњег Бријања, кажњеног решењем среског судије за прекршаје НО среза лесковачког у Лесковцу за казну затвора у трајању од тридесет дана и према коме је изречена и заштитна мера упућивања на боравак у одређено место у трајању од 2 године, потврђеним решењем Већа за прекршаје при ДС за УП, предложивши суду да усвоји захтев за рехабилитацију.
У току поступка, на одржаном рочишту током доказног поступка, саслушан је подносилац захтева Андрић Стојанке из Лесковца, а прочитани су и писмени докази приложени уз захтев за рехабилитацију односно прибављени од стране суда, и то решење Среског судије за прекршаје Народног одбора Среза Лесковац у Лесковцу Уп. бр. 476/62 од 05.09.1962. године, решења Већа за прекршаје при Државном секретаријату за унутрашње послове Уп II бр. 4930/62 од 20.09.1962. године, Извод из матичне књиге умрлих Општине Лесковац МК Брестовац за матично подручје Доње Бријање бр. 203-218/10-06 од 25.02.2010. године и решење Оштинског суда у Лесковцу О бр. 983/07 од 12.07.2007. године, па је суд, сходном применом чл. 8 Закона о парничном поступку у вези чл. 30.ст.2.Закона о ванпарничном поступку, утврдио:
Из исказа подносиоца захтева Андрић Стојанке, датог у својству сведока, иначе кћерке покојног Михаила , суд посебно утврђује да је пок. Михаило рано, још као дечак, остао без родитеља, да се 1943.г. прикључио партизанској војсци као седамнаестогодишњак, да је по ослобођењу Србије неко време службовао у Београду, у партизанској војсци, те да је две године, два месеца и два дана провео на Голом отоку, али да до дана сведочења у овом предмету, нити она нити њен брат Стеван, нису знали зашто.
У предлогу за своју сопствену рехабилитацију од 10.08.2006.г. писаном дана 08.08.2006.г., сада пок. Михаило, између осталог, наводи: - затим у 1962. години, оптужен сам да сам читао новине у бифеу Трајка Видојевића, да су дошли 200 америчких официра у западну Немачку и да је од њих одржан говор да је дошао крај комунистичкој тиранији и да су комунистима избројани дани. За ово сам кажњен 30 дана затвора и на 2 године боравка у одређено место. Ја сам издржао тих месец дана у Лесковцу и одмах су ме два милицонера спровела до Београда… Када је дошао воз за Ријеку, један милицонер ме је увео у вагон, везао за ногару клупе и тако смо стигли ујутро у Ријеку где ме је предао у Ријечки затвор где сам остао 10 дана док се није скупило њих четрнаесторо. Онда нас је „марица“ до места Јурјево… па у моторни чамац до Голог отока, ту су остали њих 6 или 7, а остали смо отерани на Гргур, то је удаљено свега неких 2 -3 километра.
Из решења Среског судије за прекршаје Народног одбора среза Лесковац у Лесковцу Уп.бр. 476/62 од 05.09.1962.године и Већа за прекршаје при Државном секретаријату за унутрашње послове Уп. II бр. 4930/62 од 20.09.1962. године, којим је потврђено првостепено решење, утврђује се да је сада пок. Аранђеловић Михаило, бив. земљорадник из Доњег Бријања, оглашен одговорним због прекршаја из члана 2. тачке 6. закона о прекршајима противу јавног реда и мира, и што је „ септембра месеца 1961. године пронео вест о искрцавању 200 америчких официра у Западну Немачку те да је један официр одржао говор у коме је рекао да је доша крај „комунистичкој тиранији“ и др.-„ . Кажњен је затвором у трајању од 30-тридесет дана и истовремено му је изречена заштитна мера упућивања у одређено место у трајању од 2-две године а која се има рачунато од дана издржане казне затвора по овом решењу.
Овом приликом суд не може са стопостотном сигурношћу утврдити где је тачно и у ком временском периоду сада пок. Михаило издржао изречену му заштитну меру упућивања у одређено место, али се великом вероватноћом може закључити да је ова заштитна мера заиста и извршена, одмах након издржане казне затвора у трајању од 30 дана од стране пок. Михаила и то у реону Голог отока – Гргура, а ово не само из навода самог пок. Михаила који је за свог живота поднео суду захтев за сопствену рехабилитацију већ и из исказа његове ћерке Стојанке Андрић, чијем исказу је суд у потпуности поклонио веру. Ради се о особи сада у зрелим годинама, рођеној 1947. године, која је у време када је њен отац пок. Михаило кажњен имала 15 година, који узраст, по схватању суда, омогућава трајно памћење одвајања оца од породице у трајању од две године. Именована убедљиво казује да је њен покојни отац био слободоуман, да је јавно износио своје ставове, те да јој је познато да је њен пок. отац провео две године, два месеца и два дана на Голом отоку.
Из извода из МКУ Општине Лесковац МК Брестовац за матично подручје Доње Бријање бр. 203-218/10-06 од 25.02.2010. године, утврђује се да је пок. Михаило преминуо дана 04. 06.2007. године, а из решења Општинског суда у Лесковцу О.бр. 983/07 од 12.7.2007.г. утврђује се да је пок. Михаило, иза себе оставио, између осталих, и овде подносиоце захтева, кћер Стојанку и сина Стевана.
Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, суд је нашао да је захтев за рехабилитацију сада пок. Аранђеловић Михаила, бив. земљорадника из Доњег Бријања, основан.
Одредбом чл. 1 Закона о рехабилитацији, прописано је да се овим Законом рехабилитују лица која су без судске или административне одлуке, или судском или административном одлуком лишена, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе, или неких других права од 6. априла 1941.године, до дана ступања на снагу овог Закона, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.
Оцењујући изведене доказе овај суд налази да је сада пок. Аранђеловић Михаило осуђен из политичких и идеолошких разлога, а што произилази из описа радње прекршаја који му на терет стављен, а посебно из образложења претходно наведених решења, у којима се наводи да је доказано да је сада пок. Михаило пренео вест којом се ремети мир и спокојство грађана, односно да се „заштитна мера“ изриче како би се сада пок. Михаило издвојио из средине где је учинио прекршај како би и ова мера поправно утицала на њега да убудуће не чини вакве или сличне прекршаје. Са друге стране, знајући да „политичко законодавство“ проглашава криминалом оно што у правној држави представља вршење људских права, а да „политичко правосуђе“, осим што примењује прописе „политичког законодавства“, подразумева, између осталог, и изрицање непримерене врсте казне или казне несразмерне тежини, па узимајући у обзир да је пок. Михаилу изречена казна затвора и истовремено „заштитна мера“, такође доводи суд у убеђење да се ради о политичком и идеолошком прогону пок. Михаила, ово тим пре што у сваком слободном и демократском друштву, право на говор или изражавање, јесте основно грађанско и политичко право и слобода. По схватању овог суда, тиме што је пок. Михаило изрекао – пренео вест о искрцавању 200 америчких официра у З.Немачку те да је неко од тих официра одржао говор и рекао да је дошао крај „комунистичкој тиранији“, једноставно представља вршење универзалног људског права - права на говор од стране пок. Михаила, и при чему он није повредио нити угрозио ничије друго право.
Из наведених разлога, веће овог суда налази да су испуњени услови из чл. 1 Закона о рехабилитацији, због чега је усвојен захтев за рехабилитацију сада пок. Аранђеловић Михаила, бив. земљорадника из Доњег Бријања, утврдивши да је био жртва насиља и прогона из политичких и идеолошких разлога, тако да је на основу изложеног и чл. 5.ст.1. Закона о рехабилитацији одлучено као у изреци решења.
ВИШИ СУД У ЛЕСКОВЦУ, дана 26.11.2010.године.
ВФ Председника суда,
Председник већа,
Судија Горан Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице,
ПРАВНА ПОУКА: Против овог решења жалба није дозвољена
