Рех 3

  • Штампа

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИШИ СУД У ЛЕСКОВЦУ

Рех.бр. 7/10 (2006)

Дана 18.02.2010. године

ЛЕСКОВАЦ

Виши суд у Лесковцу, у већу састављеном од Вршиоца функције Председника суда, председника већа – судије Горана Станојевића и чланова већа – судија Жикице Нешића и Радомира Гојковића, у правној ствари подносиоца захтева Вукосаве Беговић из Лесковца, ул. Николе Скобаљића бр. 14/46, ради рехабилитације сада пок. Божидара Вуксановића из Лесковца, након одржане јавне седнице већа, дана 18.02.2010. године, а на основу чл. 4. и 5. Закона о рехабилитацији, у присуству подносиоца, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ захтев Вукосаве Беговић из Лесковца, ул. Николе Скобаљића бр. 14/46 за рехабилитацију сада пок. Божидара Вуксановића из Лесковца, погинулог у Лесковцу приликом савезничког бомбардовања дана 06.09.1944. године и УТВРЂУЈЕ да су у односу на пок. Божидара пресуде Среског суда у Лесковцу Р.бр. 22/46 од 20.02.1946. године и Окружног Народног суда у Лесковцу Пл.бр. 205/46 од 06.06.1946. године ништаве од тренутка доношења, као и да су ништаве све правне последице, укључујући и конфискацију имовине.

Рехабилитовано лице сматра се НЕОСУЂИВАНИМ.

О б р а з л о ж е њ е

Подносилац захтева Вукосава Беговић из Лесковца, је поднела захтев за рехабилитацију свог пок. оца Божидара Вуксановића из Лесковца, службеника општине Лесковац, који је погинуо приликом савезничког бомбардовања Лесковца у септембру 1944. године и који је две године касније проглашен за агента и државног непријатеља. Пресудом Среског суда у Лесковцу од 20.02.1946. године непокретно имање пок. Божидара, конфисковано и пренето на државу ФНРЈ.

Подносилац захтева сматра да њен отац није био никакав агент, нити народни непријатељ, да није био нити у једној војсци, али да је помагао партизане, те да жели да са имена свог оца спере љагу.

Из изнетих разлога подносилац Вукосава Беговић захтева рехабилитацију свог оца, пок. Божидара и утврђивање да је оспорена пресуда без правне важности, као и да су ништаве све њене правне последице.

У току поступка, на одржаном рочишту у доказном поступку, саслушан је подносилац захтева, прочитани су писмени докази приложени уз захтев за рехабилитацију и то извод из матичне књиге умрлих Српске Православне цркве лесковачке, храма Свете Тројице, број 542 за 1944. годину на име Божидара Вуксановића, пресуду Среског суда у Лесковцу Р.бр. 22/46 од 20.02.1946. године, пресуду Окружног Народног суда у Лесковцу Пл.бр. 205/46 од 06.06.1946. године, реферат од 15.05.1946. године, тапија од 10.07.1946. године, па је Виши суд ценећи ове списе и наводе из писменог захтева за рехабилитацију, сходном применом чл. 8. Закона о парничном поступку у вези чл. 30. ст. 2. Закона о ванпарничном поступку, утврдио:

Пок. Божидар Вуксановић, бив. из Лесковца, погинуо је приликом савезничког бомбардовања Лесковца дана 06.09.1944. године, у својој тридесетшестој години и сахрањен је на Шпитаљком гробљу у Лесковцу дана 07.09.1944. године, што је утврђено на основу умрлице СПЦ. За време окупације није био ни у једној војсци, био је општински службеник, односно ватрогасац које занимање му је уписано у помињаној умрлици. Из предњег се закључује да је имао пребивалиште у Лесковцу, Србија. Пресудом Среског суда у Лесковцу Р.бр. 22/46 од 20.02.1946. године, односно годину и по дана након погибије, непокретно имање пок. Божидара, које се састојало од кућног плаца са кућом у површини од 10 ари, њиве зв. „Ср. имање“ у атару села Петровца у површини од 1-ог хектара, 58 ари и 80 метара и њиве зв. „Косанова ливада“ у атару села Петровца у површини од 1 хектара, 45 ари и 60 метара, конфисковано је и пренето на државу ФНРЈ. У изреци ове пресуде наводи се *Непокретно имање народног непријатеља Боже Вуксановића из Лесковца, конфискује се и преноси на државу ФНРЈ, и то следеће…*, а у образложењу исте наводи се да има места примени Закона о конфискацији непокретне имовине, обзиром да је исти према извештају месног народног одбора у Белановцу од 15.01.1946. године, за време рата био агент и народни непријатељ.

Пресудом Окружног народног суда у Лесковцу Пл.бр. 205/46 од 06.06.1946. године, одбијена је жалба Јелке Вуксановић, супруге пок. Божидара, изјављена на пресуду Среског суда у Лесковцу Р.бр. 22/46 од 20.02.1946. године, уз образложење да је неоснован навод жалиље да пок. Божидар није био народни непријатељ, а са разлога што по чл. 28. Закона о конфискацији суд не може да испитује чињеницу да ли је неко био народни непријатељ и као такав стрељан или погинуо, или побегао или је пак умро, те да је ово питање искључива надлежност народних одбора, односно да пок. Божидар није био замљорадник и да његова породица, као градска породица, не може да се користи повластицама из тач. 3. ст. 1. чл. 6. Закона о конфискацији.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, суд је нашао да је захтев за рехабилитацију сада пок. Божидара Вуксановића, бив. из Лесковца, основан.

Одредбом чл. 1. Закона о рехабилитацији, прописано је да се овим Законом рехабилитују лица која су без судске или административне одлуке, или судском или административном одлуком лишена, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе, или неких других права од 6. априла 1941. године, до дана ступања на снагу овог Закона, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Узимајући у обзир да је суд на несумњив начин утврдио да је сада пок. Божидар, за време другог светског рата обављао послове Општинског службеника –ватрогасца, да је приликом савезничког бомбардовања Лесковца на дан 06.09.1944. године погинуо, дакле у време када Лесковац као насељено место – град још увек није био ослобођен, а што је историјска чињеница, да пок. Божидар није био ни у једној војсци, да није учествовао у ратним дејствима, да је у време погибије имао пребивалиште у Србији, те да га је након смрти Срески суд у Лесковцу пресудом П.бр. 22/46 од 20.02.1946. године прогласио за народног непријатеља и конфисковао имовину, и то искључиво на основу извештаја месног народног одбора у Белановцу, због чега је и породица пок. Божидара, сем материјалних, трпела и последице означена као породица народног непријатеља, то суд налази да је захтев за рехабилитацију пок. Божидара Вуксановића, бив. из Лесковца, основан.

Приликом конфискације имовине пок. Божидара није узето у обзир да пок. Божидару уопште није суђено и да није постојала никаква пресуда или одлука која би утврђивала било какву кривицу, какав злочин од стране пок. Божидара, већ се конфискација имовине спровела на основу одлуке месног народног одбора у селу Белановцу, којом је исти проглашен за агента и народног непријатеља, што указује на политички карактер горе наведених судских одлука. Наиме, примена одредби чл. 28. Закона о конфискацији и извршењу конфискације („Сл. Лист ФНРЈ“ бр. 40/45) на који пропис се позива Окружни народни суд у Лесковцу у својој пресуди Пл.бр. 205/46 од 06.06.1946. године, код одбијања жалбе супруге пок. Божидара, а имајући у виду текст ове законске одредбе, у ствари повлачи кршење људских права, тим пре што је иста у директној супротности са одредбама чл. 4. истог Закона које су предвиђале могућност конфискације имовине само лица које је осуђено на казну конфискације. У конкретном случају, пок. Божидар није осуђен ни на какву казну, па ни на казну конфискације имовине, шта више, никакав поступак суђења против њега није ни вођен, а за народног непријатеља је оглашен је кривим од стране месног народног одбора у Белановцу, од стране органа ненадлежног за осуђивање. Самим тим, неправилне су и предходно наведене одлуке о конфисковању имовине пок. Божидара.

Из наведених разлога, веће овог суда налази да су испуњени услови из чл. 1. Закона о рехабилитацији, због чега је усвојен захтев за рехабилитацију сада пок. Божидара Вуксановића из Лесковца, утврдивши да је био жртва насиља и прогона из политичких и идеолошких разлога, односно да је, иако као већ покојни, лишен права својине на имовини ближе наведеној у горњим ставовима овог решења, а које право је једно од елементарних људских права, и у вези са тим, право његовог потомства на наслеђе, тако да је утврђено, у односу на пок. Божидара да су пресуда Среског суда у Лесковцу П.бр. 22/46 од 20.02.1946. године и пресуда Окружног народног суда у Лесковцу Пл.бр. 205/46 од 06.06.1946. године, ништаве од тренутка њеног доношења, као и да су ништаве све правне последице проистекле из ових пресуда, укључујући и конфискацију имовине.

На основу изложеног и чл. 5. ст. 1. Закона о рехабилитацији одлучено као у изреци решења.

Виши суд у Лесковцу, дана 18.02.2010. године

ВФ председник суда

Председник већа

Судија Горан Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Упоравитељ писарнице,

ПРАВНА ПОУКА: Против овог решења жалба није дозвољена.