Рех 1

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВИШИ СУД У ЛЕСКОВЦУ

Рех.бр. 5/10 (2006)

Дана 04.03.2010. године

ЛЕСКОВАЦ

Виши суд у Лесковцу, у већу састављеном од Вршиоца функције Председника суда, председника већа – судије Горана Станојевића и чланова већа – судија Жикице Нешића и Радомира Гојковића, у правној ствари подносиоца захтева Светозара Стојановића из села Ћеновац, Општина Лебане, ради рехабилитације сада пок. Николе Стојановића из Ћеновца, након одржане јавне седнице већа, дана 04.03.2010. године, а на основу чл. 4. и 5. Закона о рехабилитацији, у присуству подносиоца, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈА СЕ захтев Светозара Стојановића, из села Ћеновац, Општина Лебане, за рехабилитацију сада пок. Николе Стојановића, из Ћеновца, и УТВРЂУЈЕ да је у односу на пок. Николу пресуда Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 21.08.1946. године ништава од тренутка доношења, као и да су ништаве све правне последице, укључујући и конфискацију имовине.

Рехабилитовано лице сматра се НЕОСУЂИВАНИМ.

О б р а з л о ж е њ е

Подносилац Светозар Стојановић из Ћеновца, поднео је захтев за рехабилитацију свог пок. оца Николе Стојановића, из Ћеновца, деловође у тадашњој општини Бошњаце, који је током 1945. године нестао и који је пресудом Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 21.08.1946. године проглашен за народног непријатеља, чије је непокретно имање конфисковано и пренето на државу ФНРЈ.

Подносилац захтева сматра да његов отац није био народни непријатељ, да за време рата није припадао ниједној војсци, али да је помагао партизане, те да сматра да има основа да се захтев за рехабилитацију усвоји.

Из изнетих разлога подносилац Светозар Стојановић захтева рехабилитацију свог оца, пок. Николе и утврђивање да је оспорена пресуда без правне важности, као и да су ништаве све њене правне последице.

У току поступка, на одржаном рочишту у доказном поступку, саслушани су подносилац захтева и сведоци Лазаревић Лепосава и Лазаревић Косара, обе из Ћеновца, кћери пок. Николе, тј. рођене сестре подносиоца захтева, прочитани су писмени докази приложени уз захтев за рехабилитацију и докази прибављени од Историјског архива Лесковац, и то пресуда Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 31.10.1945. године, пресуда Окружног Народног суда у Лесковцу Пл.бр. 119/46 од 06.04.1946. године, пресуда Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 15.04.1946. године, пресуда Окружног Народног суда у Лесковцу Пл.бр. 173/46 од 29.05.1946. године и пресуда Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 21.08.1946. године, па је Виши суд ценећи ове списе и наводе из писменог захтева за рехабилитацију, сходно применом чл. 8. Закона о парничном поступку у вези чл. 30. ст. 2. Закона о ванпарничном поступку, утврдио:

Пок. Никола Стојановић, бив. из Ћеновца, за време окупације био је службеник у тадашњој општини Бошњаце, запослен на месту деловође-писара. Није учествовао у ратним дејствима, није био припадник ниједне војске. У јесен 1944. године у село Ћеновац дошли су партизани на челу са Тозом Вучјанцем, иначе школским другом пок. Николе, који је саветовао пок. Николу да одмах поднесе оставку на службу и да иде у Лесковац, а што је овај и учинио. Након ослобођења Лесковца, дакле, након савезничког бомбардовања Лесковца дана 06.09.1944. г., пок. Никола се вратио у Ћеновац и пријавио у Бошњачку општину и то почетком 1945. године. Од тада се више није појављивао у кући, изузев на дан када је, док га је „партизански стражар“ спроводио у Лесковац, заједно са тим „стражарем“ свратио у кућу и то на сат времена. Затим је исти „стражар“ спровео пок. Николу до Лесковца, и од тада се пок. Николи губи сваки траг. Није му суђено ни за какав злочин, ни за какву кривицу.

Суд такође утврђује и, а из исказа саслушаних сведока, односно подносиоца захтева, иначе рођене деце пок. Николе, да је у време одвођења пок. Николе, од када му се губи сваки траг, подносилац захтева имао десет година, сведок Лепосава шеснаест година, а сведок Косара двадесет година и да је већ била удата, и да је неко време након одвођења пок. Николе, његовој породици враћена слика и шајкача пок. Николе, а уз поруку пок. Николе, како то његово најстарије дете прецизно преноси: „носи ово мојима, воде ме у Славник, терају ме да ме стрељају…“ Ове исказе суд је у потпуности прихватио. Ради се о сведоцима којима је отац одведен и који су наставили да живе са мајком, а тим пре што је сведок Косара у то време имала двадесет година и већ била удата. Њихове сумње изражене у исказима да им је отац стрељан након одвођења произилазе из чињенице да му се од тада губи сваки глас и траг, изузев послате им чајкаче и слике.

 

Све ово, мада се не може поуздано утврдити да ли је и где дошло до стрељања пок. Николе, доводи суд до уверења да је то ипак, учињено.

Даље, дакле након одвођења пок. Николе од стране „партизанског стражара“ пресудом Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 31.10.1945. године од целокупне имовине пок. Николе остављена је зграда за становање и један хектар земље ради издржавања породице, док је остала непокретна имовина конфискована и предата у својину државе ФНРЈ. Одлучујући по жалби јавног тужиоца за срез Јабланички пресудом Окружног народног суда у Лесковцу Пл.бр. 119/46 од 06.04.1946. године, укинута је пресуда Среског народног суда у Лебану од 31.10.1945. године:… “којом су конфисковане три њиве народног непријатеља Николе Стојановића у величини од 80 ари, док је покретност и непокретно имање у 116 ари остављено ужој породици народног непријатеља…“

Пресудом Р.бр. 652/46 од 15.04.1946. године Народни срески суд у Лебану је поступајући по примедбама Окружног народног суда у Лесковцу Пл.бр. 119/6 од 06.04.1946. године, изузео непокретно имање пок. Николе које се састојало од земље у површини од 197,14 ари, зграда за становање и одређених покретности, док је конфискована само једна биволица стара 4 године, вредна 5000 динара, како би се његовој породици оставио минимум земље ради издржавања. Пресудом Окружног народног суда у Лесковцу Пл.бр. 173/46 од 29.05.1946. године уважена је жалба јавног тужиоца за срез Јабланички и Пусторечки и укинута је пресуда Р.бр. 652/46 од 15.04.1946. године, због битних недостатака који су спречили да се ова ствар темељно оцени, односно чињенице да супруга Љубица има 30 дулума земље и да има места конфискацији имовине народног непријатеља Николе Стојановића.

Одлучујући по чл. 28. Закона о конфискацији и о извршењу конфискације Народни срески суд у Лебану донео је пресуду Р.бр. 652/46 од 21.08.1946. године, којом се конфискује и преноси у својину државе ФНРЈ непокретна имовина у површини од 307 ари, обзиром да супруга Николе, Љубица има своју личну имовину, због чега је поништена пресуда истог суда Р.бр. 652/46 од 15.04.1946. године. На захтев супруге Љубице да њена земља од 30 дулума није доброг квалитета и да не даје довољно прихода како би се прехранила породица, истој је дата на располагање парцела „Голема њива“.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, суд је нашао да је захтев за рехабилитацију сада пок. Николе Стојановића, бив. из Ћеновца, основан.

Одредбом чл. 1. Закона о рехабилитацији, прописано је да се овим Законом рехабилитују лица која су без судске одлуке или административне одлуке, или судском или административном одлуком лишена, из политичких или идеолошких разлога, живота, слободе, или неких других права од 6. априла 1941. године, до дана ступања на снагу овог Закона, а имала су пребивалиште на територији Републике Србије.

Узимајући у обзир да је суд на несумњив начин утврдио да је сада пок. Никола, за време другог светског рата обављао послове писара у општини Бошњаце до јесени 1944. године, када је дао отказ и отишао за Лесковац, да пок. Никола није био ни у једној војсци, да није учествовао у ратним дејствима, да је након бомбардовања Лесковца од стране партизанског стражара одведен у непознатом правцу, да је у време нестанка имао пребивалиште у Србији, те да га је Срески суд у Лебану пресудом Р.бр. 652/46 од 21.08.1946. године прогласио за народног непријатеља и конфисковао имовину, то суд налази да је захтев за рехабилитацију пок. Николе Стојановића, бив. из Ћеновца, основан.

Приликом конфискације имовине пок. Николе није узето у обзир да пок. Николи није суђено и да није постојала никаква пресуда или одлука која би утврђивала било какву кривицу, какав злочин од стране пок. Николе, већ се конфискација имовине спровела на основу одлуке којом је исти проглашен за народног непријатеља, а што произилази из образложења пресуде Среског Народног суда у Лебану Р.бр. 652/45 од 21.08.1946. године и што указује на политички карактер наведене судске одлуке. Наиме, примена одредби чл. 28. Закона о конфискацији и извршењу конфискације („Сл. Лист ФНРЈ“ бр. 40/45) на који пропис се позива Народни срески суд у Лебану у својој пресуди Р.бр. 652/46 од 21.08.1946. г. приликом конфисковања имовине, а имајући у виду текст ове законске одредбе, у ствари повлачи кршење људских права, одузимањем супрузи и деци пок. Николе права на наслеђе, а конфискацијом имовине пок. Николе. У конкретном случају, пок. Никола није осуђен ни на какву казну, па ни на казну конфискације имовине, шта више, никакав поступак суђења против њега није ни вођен, а за народног непријатеља је проглашен само због тога што је радио, за време окупације, у државној служби, дакле из политичких и идеолошких разлога. Самим тим, неправилна је и наведена одлука о конфисковању имовине пок. Николе.

Из наведених разлога, веће овог суда налази да су испуњени услови из чл. 1. Закона о рехабилитацији, због чега је усвојен захтев за рехабилитацију сада пок. Николе Стојановића из Ћеновца, утврдивши да је био жртва насиља и прогона из политичких и идеолошких разлога, односно да је лишен права својине на имовини ближе наведеној у горњим ставовима овог решења, а које право је једно од елементарних људских права, и у вези са тим, право његовог потомства на наслеђе, тако да је утврђено, у односу на пок. Николу да је пресуда Народног среског суда у Лебану Р.бр. 652/46 од 21.08.1946. године ништава од тренутка њеног доношења, као и да су ништаве све правне последице проистекле из ове пресуде, укључујући и конфискацију имовине.

На основу изложеног и чл. 5. ст. 1. Закона о рехабилитацији одлучено као у изреци решења.

Виши суд у Лесковцу, дана 04.03.2010. године.

ВФ председник суда

Председник већа

Судија Горан Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Упоравитељ писарнице,

ПРАВНА ПОУКА: Против овог решења жалба није дозвољена.