Кривична материја

1.-

Молба за одлагање извршења мере безбедности обавезног лечења наркомана одбацује се као недопуштена.

Из Образложења

Побијаним решењем в.ф. председника Вишег суда у Лесковцу одбачена је као недопуштена молба осудјеног А.А. из Б. за одлагање извршења мере безбедности обавезног лечења наркомана, изречена пресудом Окружног суда у Лесковцу.

Правилно је поступио в.ф. председника Вишег суда у Лесковцу када је одбацио ову молбу као недопуштену.Наиме, како је то правилно наведено у побијаном решењу, ЗИКС не предвидја могућност одлагања извршења мере безбедности обавезног лечења наркомана, а са друге стране, сходно одредби члана 4. ст. 2. КЗ, мере безбедности и казне су различите врсте кривичних санкција, са различитом посебном сврхом у оквиру опште сврхе кривичних санкција. Околност да ће осудјеном у извршење казне затвора на коју је осудјен бити урачунато и време које ће провести на извршењу мере безбедности, не значи самим тим да се на поступак извршења мере безбедности могу применити одредбе којима су прописани услови за одлагање извршења казне затвора.

(Решење Вишег суда у Лесковцу Ик.бр. 11/10 од 09.04.2010.г. и Апелационог суда у Нишу, Су.ВИИИ-46 2/10 од 28.04.2010. г.)

2.-

Продужење притвора, члана 142. став. 1. тачка.3. ЗКП.

Узимајући у обзир да је окр. А.А. осудјиван, измедју осталог и због истоврсног кривичног дела за које је основан сумњив да га је учинио, а   које му се оптужницом ставља на терет, да је незапошљен, без деце, без имовине, а да са друге стране, из налаза и мишљења вештака неуропсихијатра произилази да је окр. А.А. кривично дело за које је основано сумњив учинио „највероватније услед зависности од опојне дроге – хериона обзиром да се налази у апстинентској фази од зависности“, то кривично веће овог суда налази да су све предње околности такве особите околности које указују да би окривљени, уколико би остао на слободи, могао поновити извршење кривичног дела, и самим тим ометати водјење овог кривичног поступка, у смислу члана 142. став.1. тачка.3. Законика о кривичном поступку.

Решење Вишег суда у Лесковцу, Кв.бр. 153/10 од 11.06.2010. године.

3.-

Одређивање-продужење притвора – члан. 142 ст.1.тачка.5. ЗКП

Кривично веће Вишег суда у Лесковцу, испитујући по службеној дужности да ли постоје законски разлози за притвор против окр. А.А., а по брижљивом размотрењу списа предмета, одржало је седницу већа и  нашло да постоје разлози за даљим задржавањем окр. А.А. у притвору, а по основу чл. 142. ст. 1. тач. 5. ЗКП, ради несметаног вођења овог кривичног поступка.

Наиме, окривљени је основано сумњив да је учинио кривично дело убиство у покушају из чл. 113. у вези чл. 30. КЗ, за које кривично дело је запрећена казна затвора у трајању од преко 10 година, основано сумњив да је исто учинио на штету свог јако блиског рођака* и то у његовој кући, у алкохолисаном стању, при чему је исказао посебну упорност, а које све околности по налажењу овог Кривичног већа представљају посебно тешке околности кривичног дела које оправдавају одређивање притвора против окр. А.А., а све у смислу чл. 142. ст. 1. тач. 5. ЗКП.

Из напред изнетих разлога, на основу претходно наведених законских одредби и чл. 269. ст. 2. ЗКП, Кривично веће Вишег суда у Лесковцу је продужило притвор против окривљеног за још 30 дана, тако да ће исти по овом решењу трајати најдуже до Х.Х. Х.Х.2010. године.

* - измењено

Решење Вишег суда у Лесковцу, Кв.бр. 163/2010 од 22.06.2010. године.

 

4.-

Кривично дело разбојништва из члана 206 КЗ Србије

 

За постојање кривичног дела разбојништво као сложеног кривичног дела, није неопходно да се у односу на пасивни субјект истоврмено примени и сила и претња, обзиром да је средство принуде алтернативно одређено у наведеној инкриминацији.

 

Квалификована претња у смислу инкримионације из члана 206 КЗ може се упутити и према другом лицу које је у одређеном односу са оштећеним, а у конкретном случају то су свакако раднице апотеке "Х", А.А. и Б.Б.

 

Из образложења

 

Побијајући првостепену пресуду, бранилац опт. М.Ј. указао је да је изрека првостепене пресуде нразумљива, јер чињенични опис не садржи у чему се састоји примена силе од стране опт. И.Ц. и М.Ј. у односу на раднице и власника апотеке, тим пре што по ставу браниоца, коришћење "фантомки" нема такав квалитет да би се дело квалификовало као кривично дело разбојништва, на који начин је повређен Кривични Закон на штету ових оптужених. Насупрот оваквим жалбеним наводима овај суд налази да чињенични опис изреке пресуде садржи претњу као појавни облик принуде - средства за одузимање туђих покретних ствари, у конкретном случају новца. За постојање кривичног дела разбојништва као сложеног кривичног дела, није неопходно да се у односу на пасивни субјект истовремено примени и сила и претња обзиром да је средство принуде алтернативно одређено у наведеној инкриминацији. Сходно томе, без значаја је за постојање кривичног дела што употреба силе није конкретизована у чињеничном опису, обзиром да неспорно садржи означење да је опт. М.Ј. имала код себе пиштољ - упаљач и "фантомку" на глави, што неспорно указује да наведено објективно поступање оптужених свакако представља озбиљну и реалну претњу у виду стављања у изглед зла радницама апотеке, односно да ће непосредно уследити напад на живот и тело уколико буду пружиле било какав отпор одузимању новца. При томе је ирелевантна чињеница да је опт. Ј.М. код себе имала пиштољ - упаљач који изгледа као прави, усмерен ка телу раднице апотеке и да њена намера ка остварењу претње није објективно остварљива. У контексту наведеног је и неоснованост навода жалбе браниоца оптужене да претња није била усмерена према власнику апотеке који има својство оштећеног лица, обзиром да се квалификована претња у смислу инкриминације из чл. 206. КЗ може упутити и према другом лицу које је у одређеном односу са оштећеним, а у конкретном случају то су свакако раднице апотеке, А.А. и Б.Б.

 

Из пресуде Апелационог суда у Нишу Кж. 1. бр. 3201/10 од 03.11.2010. године и пресуде Вишег суда у Лесковцу К. бр. 85/10 од 28.05.2010. године.

 

 - ЈОШ РЕШЕЊА